Селективна солидарност – болест српског синдикализма

Селективна солидарност – болест српског синдикализма

Селективна солидарност – болест српског синдикализмаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 02/05/2025

Селективна солидарност – болест српског синдикализма Један од највећих парадокса српског синдикализма данас јесте чињеница да се неки од његових најгласнијих самопроглашених представника, који себе представљају као „глас радника у парламенту“, оглушују управо онда када се од њих очекује да подигну глас. Док се јавно позивају на радничку солидарност, борбу и заједништво, истовремено ћуте када њихови дојучерашњи саборци – синдикалци који су се стварно борили на терену, у јавним предузећима, међу радницима – бивају отпуштени, прогоњени и изложени репресији. Ћутање у тим тренуцима није случајност. То је избор. И тај избор говори много више од сваке изјаве у медијима, од сваке конференције за штампу и од сваког статуса на друштвеним мрежама. Јер онај ко заиста представља раднике, не може да бира за кога ће се борити. Не постоји „погодна солидарност“. Јавност се можда сећа како су у једном случају исти ти гласни „заступници радника“ бурно реаговали на прогон једног официра који је био користан у њиховим страначким пројектима. Подршка је била моментална, медијски експонирана и политички профитабилна. Али када је радник без медијске пажње, без страначке позадине, и без могућности да „узврати“ – тад настаје мук. Тада више нема саопштења, нема позива на протест, нема осуде. Само тишина. То није синдикализам. То је политичка калкулација. А све то постаје још јасније када се зна да је исти тај врли синдикални моралиста, који данас друге проглашава „сендвичарима“ и оптужује за „продају душе“, пре само неколико година у једном земунском ресторану, преко кума, покушавао да се понуди председнику државе. Тада нису сметали ни систем, ни режим, ни власт – јер је била у питању лична корист. Али сада, када неко други добије подршку без климоглаве сервилности, онда то постаје „издаја радничке борбе“. Синдикална солидарност се не гради на личним диловима у кафанама, нити на двоструким аршинима. Она се гради на принципима – или је има, или је нема. Српски радници све јасније виде разлику између искрене борбе и личне сцене за промоцију. Између оних који гину кад нико не гледа, и оних који причају само кад им то доноси поене. Савез слободних синдиката Србије неће ћутати. Не због освете. Не због ривалства. Већ због истине – и због радника који и даље верују да синдикат треба да буде зид, а не огледло! Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti
Шта говори слаб одзив на првомајски протест?

Шта говори слаб одзив на првомајски протест?

Шта говори слаб одзив на првомајски протест?Savez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 02/05/2025

Шта говори слаб одзив на првомајски протест? Протести поводом 1. маја, Међународног празника рада, које су ове године заједнички организовали највећи синдикати Србије и студентске организације, окупили су – у зависности од извора – између 5.600 и 18.000 људи. Чак и да прихватимо највишу процену Архива јавних скупова, јасно је да је број далеко испод потенцијала синдикалног организовања у земљи са преко пола милиона формално синдикално организованих радника. Зашто? Одговор лежи у дубоком и вишеслојном неповерењу које данас постоји између радништва и синдикалних центарала. Флерт синдикалних вођа са влашћу – тиха издаја радника Годинама уназад, челници највећих синдиката учествују у институционалном дијалогу који служи више као кулиса него као борбено синдикално деловање. Састанци са владом, заједничке радне групе, „социјални дијалог“ – све то користи политичким елитама да покажу привид легитимности, док радници све чешће остају без конкретне заштите и осећаја да их неко заиста представља. Уместо конфронтације и притиска, многи синдикални лидери бирају сарадњу са извршном влашћу – не због радника, већ због личних привилегија, политичког позиционирања и финансијских користи. Синдикални врх се претвара у политички сервис, а не у борбену организацију. Такво понашање разара кредибилитет синдиката и обесмишљава саму идеју солидарности. „Зашто бих ишао кад ништа неће променити?“ Ова реченица одзвања међу радницима више од било каквог позива на протест. Људи не верују да протест организован од стране „кућних љубимаца власти“ може имати смисла. У очима просечног радника, синдикати су данас више део система против кога би требало да се боре. Уз то, у атмосфери страха од губитка посла, партијске контроле и клијентелизма, одсуство аутентичног синдикалног лидерства води пасивизацији. Студенти као показатељ потенцијала, али и немоћи Прикључивање студентских организација јесте позитиван сигнал, али и показатељ да синдикати сами више не могу покренути масе. Без свежег ветра са улице, синдикални протест би био још мањи. Но, ни студенти немају снагу да мобилишу десетине хиљада људи, јер немају институционалну снагу ни медијску подршку. Закључак: криза поверења, не воље Ниски бројеви на протестима нису последица лењости грађана, већ дубоког неповерења. Грађани су свесни неправде, али не виде ни синдикате ни опозицију као кредибилне носиоце промене. Синдикално руководство мора да бира: или ће наставити да служе као параван властима – и бити све ирелевантнији – или ће вратити легитимитет борбом на терену, отпором и транспарентношћу. Први мај 2025. неће се памтити по масовности, али би могао постати прекретница – ако неко коначно схвати да се ауторитет не добија функцијом, већ жртвом и храброшћу. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti
РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТА

РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТА

РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТАSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 02/05/2025

РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТА Колапс синдикалне културе и страх од одмазде У Србији, синдикати су деценијама разарани изнутра – кооптацијом, корупцијом и лажном лојалношћу. Они који су остали доследни и слободни, попут Савеза слободних синдиката Србије, сведоци су медијске и институционалне блокаде, док се истовремено промовишу такозвани „послушни“ синдикати који служе као параван. Многи радници, чак и када знају да су изманипулисани, не желе да се изложе. Страх од отказа, мобинга или стигматизације у радној средини јачи је од гласа савести. Роштиљ је безбедан. Протест – није. Деполитизација радничке класе Системски је наметнута логика да се радник не сме бавити политиком. Тај наратив подржавају и власт и део „грађанске“ опозиције – јер обострано не желе радничку масу која има свест, храброст и капацитет да се организује. Тако радник постаје само потрошач, не и субјекат промене. Првомајски роштиљ уместо протеста постаје симбол тог неутрализованог радништва. Празник рада је претворен у дан нерада – и заборава. . Медијска блокада и изградња паралелне стварности Слободарски синдикати, као што је Савез слободних синдиката Србије, не добијају медијски простор. Њихова саопштења се игноришу, лидери се сатанизују или бришу. Истовремено, телевизије са националном фреквенцијом шире наратив о „добром животу“ и „рекордној запослености“, иако реалност говори супротно – бедни уговори, минималци, прерасподела рада, угрожена безбедност на раду. У том амбијенту, роштиљ делује као логично бекство. Од стварности. Од борбе. Од себе. Шта (не) значи избор роштиља? Роштиљ није проблем сам по себи. Али је проблем када замени солидарност. Када одбаци отпор. Када постане изговор за апатију и подилажење наметнутом поретку. Роштиљ уместо протеста је чин који, иако делује безазлено, представља капитулацију духа. Он је избор да се ћути док други одлучују о твојој плати, пензији, безбедности и будућности деце. Има ли наде? Да. Али не у већини. Него у мањини која одбија да буде део масе. У синдикалцима који не пристају. У радницима који се учлањују у независне синдикате. У онима који знају да права не падају с неба – већ се освајају. Савез слободних синдиката Србије неће палити роштиљ, већ упорно пали пламен отпора. То је пут тежи, али једини достојан. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti
ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈА

ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈА

ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈАSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 30/04/2025

НАРОДНА ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАВОСЛАВНОГ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈА Савез слободних синдиката Србије и његов председник Небојша Алексић упућују срдачну и борбену честитку свим радницима Србије и света, поводом 1. маја – Међународног празника рада, дана који симболизује борбу за радничка права, социјалну правду и достојанствен живот. Овом приликом посебно поздрављамо и пружамо братску захвалност: - нашој **браћи из синдиката Руске Федерације – Куликову Евгенију, Курнакову Јурију, Михаилу Прохорову и Алексеју Лобиреву, за њихову солидарност и несебичну подршку; - нашој браћи из СУБНОР-а, чуварима слободарске традиције и антифашистичке борбе; - Академику Зиројевићу, чија реч и визија дају снагу нашој мисији; - свим искреним левичарима, у Србији и у расејању, који не пристају на компромисе са неправдом; - свим **члановима и функционерима Савеза слободних синдиката Србије**, који упркос медијској тами, политичкој изолацији и институционалним притисцима, не посустају у борби за раднике, поштено друштво и достојанство рада. Данас не славимо – позивамо на отпор! Наша борба је за живот достојан човека, за плату од које се живи, не преживљава, за здравство и образовање доступно свима, за сигурна радна места, за слободу удруживања и мишљења, за социјалну државу, а не пазарну. У временима страха и ћутања – ми бирамо истину и храброст. У временима издаје и поткупљености – ми бирамо **част и солидарност. Нека овај 1. мај буде почетак новог радничког буђења! Живео 1. мај! Живела радничка борба! Савез слободних синдиката Србије Небојша Алексић, председник НАРОДНОЕ ПОЗДРАВЛЕНИЕ ПО СЛУЧАЮ ПРАЗДНИКА ТРУДА — 1 МАЯ Союз свободных профсоюзов Сербии** и его председатель Небойша Алекcич сердечно и по-товарищески поздравляют всех трудящихся Сербии и мира с 1 Мая — Международным днём труда, днём, который символизирует борьбу за права работников, социальную справедливость и достойную жизнь. Особую благодарность и братский привет мы направляем: - нашей братской делегации из профсоюзов Российской Федерации— Евгению Куликову, Юрию Курнакову, Михаилу Прохорову и Алексею Лобиреву — за их солидарность и бескорыстную поддержку; - нашим братьям из СУБНОР, хранителям освободительных и антифашистских традиций; - Академику Зироевичу, чьё слово и видение придают силы нашей миссии; - всем искренним левым, в Сербии и за её пределами, кто не идёт на компромиссы с несправедливостью; - всем членам и функционерам Союза свободных профсоюзов Сербии**, кто, несмотря на медийную блокаду, политическую изоляцию и институциональные давления, не сдаются в борьбе за права трудящихся и достойный труд. Сегодня мы не просто празднуем — **мы призываем к сопротивлению! Наша борьба — за жизнь, достойную человека, за зарплату, на которую можно жить, а не выживать, за доступное здравоохранение и образование, за надёжные рабочие места, за свободу объединений и слова, за социальное государство, а не за рыночную диктатуру. Во времена страха и молчания — мы выбираем правду и мужество. Во времена предательства и продажности — мы выбираем честь и солидарность. Пусть этот 1 Мая станет началом нового рабочего пробуждения! Да здравствует 1 Мая! Да здравствует борьба трудящихся! Союз свободных профсоюзов Сербии Небойша Алекcич, председатель PEOPLE'S GREETING FOR INTERNATIONAL WORKERS’ DAY – MAY 1st The Union of Free Trade Unions of Serbia** and its president Nebojša Aleksić extend heartfelt and fraternal greetings to all workers of Serbia and the world on the occasion of May 1st – International Workers’ Day, a day that symbolizes the struggle for workers’ rights, social justice, and a life of dignity. On this occasion, we send special gratitude and brotherly respect to: - our brothers from the trade unions of the Russian Federation – Evgeny Kulikov, Yuri Kurnakov, Mikhail Prokhorov, and Aleksei Lobirev, for their solidarity and unwavering support; - our brothers from SUBNOR, the guardians of the anti-fascist and liberation tradition; - Academician Zirojević, whose words and vision strengthen our mission; - all true leftists, in Serbia and abroad, who refuse to compromise with injustice; - all members and officials of the Union of Free Trade Unions of Serbia, who, despite media darkness, political isolation, and institutional pressure, do not give up the fight for workers’ rights and dignified labor. Today is not just a celebration — it is a call to resistance! Our struggle is for a life worthy of a human being, for wages that support living, not just survival, for healthcare and education accessible to all, for secure jobs, for freedom of association and expression, for a social state, not a market dictatorship. In times of fear and silence — we choose truth and courage. In times of betrayal and corruption — we choose honor and solidarity. Let this May 1st mark the beginning of a new workers’ awakening! Long live May 1st! Long live the workers’ struggle! Union of Free Trade Unions of Serbia Nebojša Aleksić, President

Sindikalne Vesti